srijeda, prosinca 17, 2008
Razočaranje
Moram reći da sam pravo razočarana.Toliko sam se pretrgla na sve strane,ni spavala nisam.A od svega truda jedna velika nula. Ma što svi samo obećavaju ko neki političari. U biti sad bi ja sve trebala napraviti sama.Sasvim mi je jasno da čim je meni stalo do nečega od toga očito ne bude ništa,pogotovo kad su tu uključeni drugi.Neimanje vremena je tako prozirna isprika. Ne isplati se truditi uopće.Bolje ostati građanin drugog reda.Gore ne može biti,a za bolje se nema vremena.
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
1 komentar:
Evo konacno sam uspjela da nadjem ovo čudo:)ko kad sam bloger,nema sta:)).Napisala sam vec da mi je jako zao sto si razocarana i zao mi je sto sam daleko a rado bih ti i fizicki pomogla.Depresiju svakako zovu;bolest s tisucu lica;rak duše:očajnički vapaj za ljubavlju i još ko zna kako.Oni koji su je iskusili znaju šta je...na žalost,mnogo nas je,i previše.Ali,za depru postoji i lijek,mnogo je načina da si depresivni čovjek pomogne,a najvažniji po meni je da potraži pomoć stručnjaka.Ima mnogo dobrih psihijatara,psihoterapija u mom slučaju je bila jako učinkovita,potom lijekovi...nije da ih obožavam,ali sam svjesna da nije bilo njih i terapije ja ovo najvjerojatnije ne bih sad pisala.Moja obitelj,moji dragi prijatelji...Onda Forum...tu su bili ljudi koji su mi u najtežim momentima pomogli da shvatim da ipak nisam sama,da me razumiju u potpunosti jer znaju šta prolazim.A najvažnije od svega je ljubav koja je na tako čudesan način došla u moj život,ona prava,izistinska..I Božja pomoć naravno...u prvom redu,jer kroz sve ovo tu je bio Bog,koji me vodio kad mi je bilo najteže,kroz moju obitelj,prijatelje,Forum,na sve načine.Ono što te ne ubije,ojača te...sad to shvaćam...sad konačno živim u punom smislu te riječi..i to je jako lijep osjećaj:))Samo moramo imati malo strpljenja,korak po korak i uspravit ćemo se,pobijediti naše bolesti...jer...ko zna za što je to sve dobro:)..
Objavi komentar