Jebem ti zivot
Kad se rodis prvih nekoliko godina si u centru paznje(ako imas srece),a nakon toga krenes u skolu i svi odusevljeni ,cak i ti,iako nemas pojma o cemu se radi.Tamo se namucis kao pas.Svaki dan novi stresovi i nova nerviranja.Posle toga ako si lud kao vecina nas upises fakultet ili visu skolu,a tamo jos gore nego u ove prethodne dve!Jos vece knjige jos veci smaraci i skotovi od profesora.Mali broj zavrsi tu muku od studija. Kad zavrsis skolu ides u vojsku.Tamo tek sledi mucenje,jer kad odes u vojsku ti si na dnu lanca ishrane. Jebe te u mozak ko stigne,od oficira preko narednika do desetara itd. da ne nabrajam.Najzad vratis se iz vojske i pomislis da ces malo da se opustis u zivotu,al evo ti ku.... moras da nadjes posao. Da radis nesto u zivotu ,ne mozes samo lencariti. Nadjes posao sav odusevljen ,ali opet ti je sudbina prdnula pod prozor ,shef te nevidjeno maltretira i tera da radis i proveravas totalne nebuloze da ni on sam ne zna zbog cega ,a kamoli da zna sta je uopste tvoj posao. I tako zavrsio si shkolu ,odsluzio vojni rok ,nasao si posao ,pa vreme ti je da se ozenis ili udas kako god. Nadjes zivotnog saputnika koji to savrseno odgovara.Bude vam lepo neko vreme pa ajde da ozvanicite vezu.E tu vam idu najgore muke.Iako vam je sve izgledalo savrseno kod veseg partnera vam sad smetaju i najmanje sitnice ,a to niste primecivali do skoro.Nemate pojma o cemu se radi i padne vam napamet najgora moguce ideja.Treba vam dete(ako se kojiim slucajem niste za jebeli vec malo ranije pa je to inplliciralo da ovaj korak vencanja napravite mnoooogo ranije nego sto ste planirali).Dobijete dete koje vam je "najveca radost" u zivotu.Ali ,dete poraste, i pocne da vam pije krv i otima sve sto ste zaradili zajedno za "zivotnim partnetom" i trosi kao da ste rokfeler.Deca odrastu odu svojim putem,vi ste sad u penziji.Ne morate nista da radite ,a dobijate kakav takav prihod od mukotrpnog rada.I taman pomislite da cete da uzivate sami sa svojom boljom polovinom koja vise nema snage da se raspravlja sa vama,ali eto cake.Ni vi nemate snage nizasta.Sve vas boli ,ledja,noge,besika,da ne spominjem sve ostale komplikacije.I sta preostaje na kraju.Umrete taman kad nemate vise nikakvih obaveza u zivotu.I to je jedan prosecan ljudski zivot.
E pa jebem ti takav zivot!!!!!!!!NECUUUUUUUUU!!!!!
Karlito
Nema komentara:
Objavi komentar